Da li će u budućnosti novinari biti pisci ili skupljači novosti?

Pitanje iz naslova postavio je Miloje Sekulić na svom FB statusu, citirajući kraj blog posta Sanje Ratovac na temu utisaka sa londonske konferencije Social Media Forum.

Kako se kreiraju kvalitetni mediji?

Osnovu kreiranja medija predstavlja posao prikupljanja vesti koje urednici procene da su dovoljno interesante njihovim čitaocima, slučaocima, gledaocima.

Prikupljene vesti mogu se objaviti u formi u kojoj su i primljene iz nekog saopštenja, ili iz neke novinske agencije. U zavisnosti od broja novinara i njihove organizacije od strane uredništva, zavisi i koji će obim objavljenih vesti medijum sam kreirati na osnovu uzimanja izjava, istraživanja, komenatara, praćenja događaja, itd. I u jednom i u drugom slučaju (prenešene ili kreirane vesti) radi se tzv. obrada vesti, koja ima za cilj da se vesti predstavi što kvalitetnije u osnosu na uređivačke standarde medija.

Tiraž (gledanost, slušanost, čitanost) nekog medija praktično zavisi od toga koje se i kakve izabrane vesti ističu, tj. na koje je vesti uredništvo medija stavilo fokus. Uporedo sa isticanjem vesti, tiraž odlučuje i sam kvalitet “obrade” vesti, odnosno kako je vest pripremljena za javnost.

Rastom kvaliteta odabira i obrade vesti, i što su vesti pouzdanije i interesantnije, tima raste i uticaj medija u odnosu na ciljnu grupu kojoj se obraća.

Kolika je razlika između medija u Srbiji?

Kada se prethodno napisano primeni za slučaj stanja ovdašnjih medija, kao što sam u više navrata pominjao na ovom blogu, naši klasični mediji imaju nekoliko zajedničkih veoma loših karakteristika:

  1. Između devedeset i devedeset pet odsto svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor se uzimaju iste novinske agencije (zato toliko liče praktično svi mediji koji objavljuju vesti), odabira se određeni veoma mali broj pristiglih saopštenja, gde na kraju ostaje 2-3 odsto prostora za vesti koje su samostalno kreirane od strane medija.
  2. Obrada vesti se praktično svodi na lektorisanje i stilsko pripremanje vesti, sa eventualnim uzimanjem izjava u vezi sa vešću za nešto važnije vesti.
  3. U delu preraspodele procentualnog udela objavljenih vesti u odnosu na njihovo poreklo, praktično svi mediji pokušavaju u što većem procentu da naplate objavu vesti iz različitih organizacija, pa tako mi već duže vreme imamo mogućnost da “pratimo” aktivnosti različitih organizacija putem medija zbog toga što su iste organizacije to platile.
  4. Ako novinari i pronađu neke informacije ili čitave vesti preko Interneta, skoro je pravilo da se ne navodi izvor odakle je preuzeta vest (što je inače praktično pravilo za većinu objavljenih vesti u medijima, jer bi se tada videlo da mediji praktično malo kreiraju sami sadržaje sopstvenog medija). Neke od primera krađe vesti (slika, tekstova) možete pratiti preko ovog sajta. U tom kontekstu je i samo pominjanje online izvora gde klasični mediji obavezno ne navedu kompletnu adresu sajta odakle je preuzeta vest – zbog toga da ne bi slučajno reklamirali isti sajt!
  5. Vlasnici medija u Srbiji, urednici i skoro svi novinari praktično uopšte ne shvataju kako bi trebalo iskoristiti mogućnosti sadašnjeg razvoja Interneta u cilju poboljšanja kvaliteta sopstvenog medijuma!

Odgovor na pitanje iz naslova

Najkvalitetniji mediji na svetu, ali i oni koji se u međuvremenu snađu u novom medijskom okruženju koje je aktuelno i kod nas, svakako će iskoristiti prednosti Interneta i radiće svoj posao na način kako to i treba da se radi, a to je i skupljanje interesantnih vesti i “pisanje” (kreiranje) vesti…

Oni koji ne znaju će samo skupljati vesti…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Da li će u budućnosti novinari biti pisci ili skupljači novosti?, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 21/03/2010, RSS

9 odgovora na Da li će u budućnosti novinari biti pisci ili skupljači novosti?

  1. Aleksandar says:

    Takvi se ljudi i ne mogu nazvati novinarima.
    Internet novinarstvo se svodi na prenos tudjih tekstova, uglavnom tekstova koji su spremljeni za druge medije.

    Postoji cela grupa sajtova koji nisu objavili ni jedan autorski clanak.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. SasaKostic says:

    Svidja mi se kako je Blic implementirao komentare na sajtu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. U mnogim medijima je odavno uobičajeno da postoje i “sakupljači vesti” i “pisci tekstova” i da zajednički rade na istom tekstu! To umnogome ubrzava, pojeftinjuje i održava kvalitet sadržaja medija.
    Novinar koji “ima oko” za bitne detalje odlazi na mesto događaja, prati ga, snima i tonski i fotografski (a i video ako je potrebno – ne mislim ovde na TV, već online redakcije), a potom sav taj “materijal” predaje “piscu tekstova”, kolegi koji, koristeći prikupljene informacije i uz (eventualno) dodatno konsultovanje sa kolegom koji je bio na terenu (a već je, događa se, u tom času na drugom mestu) stvara “konačnu verziju” koja ide uredniku. Zašto: zato što se tako dobija kvalitetan tekst uz najmanji redakcijski trošak.
    Milojevo pitanje ja sam tako shvatio – odgovor je u praksi koju sam opisao. Inače, ako je “donosilac vesti” neko ko profesionalno nije novinar, to je takođe uveliko razvijena i stara praksa. (Više od polovine vesti za klasično i online izdanja mog lista nastaje na ove načine.)
    Zapravo, mislim da je dobro sve što regularno smanjuje troškove medija, a ne i kvalitet, u ovom interregnumu do pronalaženja dobrog poslovnog modela za medijsko preživljavanje.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. GocFonStrauss says:

    Jos jedna boljka medija je je dizanje hype-a i jeftinog senzacionalizma. Da ne govorim o tome da malo koji medij prati jednu pricu od pocetka do kraja pa se citateljima ostavlja na mashtu kako je nesto zavrsilo. Oni zlobni ce krenuti u novu pricu, jer im je ostavljeno dovoljno prostora tim cinom za spekulacije, da tu nisu cista posla. Proces koji odmilja zovem “Zatupljivanjem mase”.

    U Bosni, recimo, imas pravu poplavu naslova koji pocinju sa “Sokantno” i “Ekskluzivno”, u biti, nula. Svi su, kao, nesto saznali sto nas dovodi do jos jedne boljke. Odgovornost za napisanu rijec, a odgovornost… Eh, to je pojam koji tjera urednike da se drze 90% copy 10%show nema labavo buraz… Medij ti je to!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. @GocFonStrauss
    Odlično uočeno. I zanatska, a i zakonska dužnost novinara i medija je da čitaocu pruže POTPUNU informaciju, što se često zaboravlja. Pisanje o događajima “koji traju” (zanatski izraz je “vest u nizu”) urednik često, kad se sve završi OK i naizgled nezanimljivo, prekine.
    Događaj, tako, ostane nerasvetljen, iako u stvarnosto jeste, a novinar koji je o tome pisao profesionalno s pravom povređen.
    Loš urednik će to pravdati “nezanimljivošću”, a zapravo je čitaocima koji su pratili te “vesti u nizu” uskratio pravo na celovito informisanje i prirodnu ljudsku potrebu da događaj proprate od početka do kraja.
    Pogrešio je i sa ekonomske strane – niko ne kupuje pocepanu kutiju keksa iz koje nedostaje dobar deo sadržine.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Smatram da ce u buducnosti novinari biti isto sto su i sada. Dobri ce ostati dobri, a losi ce biti jos losiji, narocito oni koji su radili u stampanim medijima, a buducim Internet novinama.
    Za koju godinu, kada kod nas bude na skoro celoj teritoriji Srbije omogucen Internet pristup, stampanje novina ce biti izlišno iz mnogo razloga. Kako finansijskih, tako i ekoloških. Koliko kiseonika se uštedi jednim listom papira?
    Tada, one novine – novinari koji u svojim tekstovima budu koristili multimedijalni pristup arhitekturi teksta, ( linkovanje tekstova koji objasnjavaju neki podatak, link videoklipa, audio klipa, fotogalerije) imace najvecu citanost. Ali, za takav nacin rada novinari moraju biti obučeni, posedovati malo vise od elementarnih znanja iz oblasti IT i Interneta.
    Linkovanjem različitih sadržaja koji potkrepljuju, odnosno produbljuju temu, dajući “težinu” članku, vesti,… , pružiće čitaocu sveobuhvatni pristup temi koju obrađuju.
    Novinari će tada biti radnici 5 u 1. Snimace, vozice, pisace,… Ali ni urednicima nece biti lako. Ako im je sada u proseku bilo potrebno npr. 20 minuta da rediguju prosečno napisan tekst, onda će morati dodati jos …. minuta da provere i linkove.
    Oni koji su se obucavali za Web novinarstvo u inostranstvu, kažu da je po pasusu preporučljivo ubaciti bar dva linka.
    Eto tako ja vidim buduceg “multitaskiranog” novinara.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Danijela Sever Radovanovic says:

    @ Snezana: zvuci divno, ali cista naucna fantastika, barem za medije, tjs. novinare u Srbiji.
    @ Dragan V – nazalost, moja praksa pokazuje da je ziva istina sve sto si rekao u postu pod tackama 1-5.

    Jako im zameram sto vole da im PR-ovi ‘serviraju’ interesantne sadrzaje/naprave dobre dogadjaje gde dodju, snime prilog, uzmu izjave svih ucesnika – i onda ih potpuno van konteksta (bez pominjanja gde, kad, kako, zasto) navedu u svojim programima/clancima, bez pominjanja dogadjaja i organizatora, a sve pod parolom da ne ‘reklamiraju’ organizatora!? Ako je vest interesantna za javnost – zasto ne reci odakle dolazi i ko je pomogao u njenom kreiranju!?
    Mediji pod plastom “informisanja javnosti” u stvari nezasluzeno uzimaju ‘slavu’ samo za sebe, kao da su oni otkrili/kreirali vest a ne da je samo (u 98% slucajeva) – prenose…
    Nadam se i ocekujem da ce se, sa liberalizacijom novinarstva putem Interneta i uz pomoc novih, online medija – situacija poboljsati i da cemo moci bez klasicnih medija kao tradicionalnih ‘cuvara informacija’ da komuniciramo direktno sa ciljnim grupama…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. @ Danijela “…..liberalizacijom novinarstva putem Interneta i uz pomoc novih, online medija – situacija poboljsati …”
    Novinarima ni sada niko ne brani da koriste Internet kao sredstvo za informisanje, kao i blogove, Fejsbuk,…, pa ih slabo koriste. Cast izuzecima. A upravo ti izuzeci su i najbolji novinari.
    Mozda ste u pravu kad kazete da moje vidjenje buduceg novinara lici na SF. Vreme ce pokazati.
    No, secam se da je i meni pre 10 godina zvucalo kao SF izjava da u bliskoj buducnosti necemo za pisanje koristiti olovku. Danas je u kuci i na poslu jedva pronadjem, a nekad i ne.
    Bas danas sam cula od jedne novinarke sa Radio Beograda I, da su od prosle godine poceli da ih obucavaju da montiraju svoje priloge za Vesti dana. Eto najave da jos malo pa nece biti profesije montazera.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Borislava says:

    Poštovani Guru,
    kad ja dođem kući sa ovakvim teorijama kao što je vaša, u ovom postu, ćerka se smeje i kaže – previše očekuješ od ljudi :).

    Dakle, bez uvrede novinarima, stvar je prosta – postoji dvojka, a postoji i petica, Bog je svakog za nešto stvorio.
    Kako reče jedan moj prijatelj, ekonomista i mator vuk iz komercijale: on ima 1/3 zaposlenih koji su za sve sposobni i rođeni, da ih može poslati gde god želi da završe posao i sve, ima 1/3 onako, sposobnih ali ne baš da se utrgnu, i jedna trećina koja doslovno nije ni za šta, čak ih ima i bez B kategorije: nečija deca, lenje bube, politički poslušnici i slično. I uverena sam da je tako u svakoj profesiji, novinarskoj, mojoj, ma kojoj.
    Dakle, prvo – nije svako rođen da bude novinar, nije svako dat za to, ne može svako da se bavi istraživačkim novinarstvom, i itekako nije svako high u svojoj profesiji. Niti može biti, niti to treba očekivati :).
    ‘Oću reći, čak i u dealnim uslovima, UVEK će biti ona 1/3 koja je samo za kuvanje kafe i nosanje okolo po kancelariji, to je tako, tako će uvek i biti – a za ljubav istine – bez njih se i ne može :).
    E, sad, da li mi imamo ONU PRVU 1/3 i kako to funkcioniše… vi svi bolje znate…:).

    Pozdrav :):

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. […] i koja je razlika izmedju medija u Srbiji sa navedenih  5 zajedničkih loših karakteristika –  Da li će u budućnosti novinari biti pisci ili skupljači novosti? CITAT: ……Najkvalitetniji mediji na svetu, ali i oni koji se u međuvremenu snađu u […]

Komentari su zatvoreni.