Koliko je brend povezan sa poverenjem – dva primera

Hana je pre izvesnog vremena napisala veoma poučan tekst (za kompanije, naročito) o realnom procesu odluke pri kupovini. U ovom tekstu se pominje veoma interesantna reakcija kompanije Banini na jedan tvit (tweet):

Upravo taj tvit je bio povod što je Hana kupila i probala ovaj keks i napisala je veoma koristan tekst na tu temu. Postavlja se pitanje koliko je vrednost ovakvog pominjanja kompanije i njihovog proizvoda?

Da li ste videli raniji tekst Istoka Pavlovića na temu vrednosti FB statusa od milion EUR?

Dovoljno je da kažem da sam na osnovu istog tvita koji pominje Hana kupio prvi put Zlatne cvetove (nikada ih do tada nisam jeo) – i moja žena i sin su potpuno oduševljeni (ni oni nikada ranije nisu probali taj keks). I meni se keks dopada, a moji su odmah pitali kada ćemo opet to da uzmemo…

Možete da pomislite da je nekoliko nas dobro plaćeno da promovišemo ovaj brend – ali nije tako.

Ovo je veoma ilustrativan primer činjenice da živimo u vremenu gde je poverenje u brend isključivo vezano za poverenje u pojedince koji konzumiraju taj brend.

  • Da li vi verujete u reklamu kada vam iz kompanije tvrde koliko su oni dobri i kvalitetni?
  • Da li verujete osobi koju poznajete kada vam to isto kaže? Ili kada veći broj osoba koje ne poznajete tvrde isto, a vidite da to nije neka lažna fora…?

Da li verujete McDonaldsu?

Kompanije i osobe koje se bave brendingom tvrde da što je jači brend, to znači da ljudi imaju više poverenja u njega. Stvarno ima takvih brendova (pogledajte samo Apple), ali…

Moj sin (8) od momenta kada sam ga prvi put odveo u McDonalds, smatra da je to najbolje jelo koje postoji, a ti hamburgeri i krompir su jedino jelo koje on realno može da pojede za minut, pa ga teramo da sporije jede. Inače, bilo koje drugo jelo zna da oteže i po 15-30 min da bi ga pojeo!

Sa druge strane, ako pitate osobe koje poznajete da li vole McDonalds i šta kupuju kada tamo odu, čućete skoro identičan odgovor – “Ma, to je junk hrana, jedem tamo eventualno sladoled, ili one pite…” Ili će se eventualno naći neko ko će reći da ponekad tamo pojede neki hamburger (koji tamo zovu sendvič!)…

Koliko je jak brend McDonalds dovoljno govori sama istorija njegove pojave u SFRJ.

Praktično, čitav proces promena u ovom društvu koji sada nazivamo tranzicija počeo je baš u to vreme kada se pojavio prvi Mek u Beogradu (1988. g.) i tada ste mogli da vidite redove od nekoliko stotina metara mesecima od kada je otvoren na Slaviji (slično je bilo kasnije i u drugim republikama bivše SFRJ). Tada su postojali transparenti na fudbalskim utakmicama kada su Partizan ili Zvezda igrali u Zagrebu – “McDonalds – 400 km ->”… Da ne pričamo o varijantama protesta protiv SAD, kada prvo strada Mek…

Da li bi sve ovo trebalo da znači da ljudi generalno imaju poverenja u ovaj Brend? Pa… ne!

McDonalds se već godinama trudi da svojim korisnicima objasni kako njihova hrana nije junk (smeće), ali mislim da ćete se složiti da nisu baš naročito uspešni u tome – i dalje ogroman broj osoba smatra da je ova hrana veoma nezdrava.

Ovde se praktično radi o jednoj interesantnoj zameni teza – brza ishrana je nezdrava, a hrana koja se brzo jede ne mora da bude nezdrava!

Pitanje: Da ste vi taj jaki Mek brend, i da znate da imate problem što vas proglašavaju za junk hranu, da li biste stvarno koristili loše sastojke za pravljenje hrane, ili ne?

Ja sam prilično uveren u to da su tačne tablice hranljivih vrednosti koje možete da vidite u Meku, jer je njima u interesu da se jednom desi promena u percepciji ove hrane.

I, da li vi posle svega ipak verujete u to što “odašilja” ovaj brend?

Baš me interesuje šta bi trebalo da se desi da stanovništvo većinski promeni mišljenje o kvalitetu hrane u Meku. Tu ni društveni mediji, ni mišljenje pojedinca ne mogu puno da pomognu, bar po mom mišljenju…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 23/03/2011, RSS

20 odgovora na Koliko je brend povezan sa poverenjem – dva primera

  1. Marko says:

    Jedina stvar koju u Meku ponekad kupim jeste šejk.
    Šta god da se desi, ljudi neće tek tako promeniti mišljenje, jer i ptice na grani znaju da je ta hrana potpuno nezdrava.
    Za početak, mogli bi da uvedu ubacivanje pravog (meso životinje, neobrađeno bez mnogo raznih namirnica) u hamburger.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Sandra Zmua says:

    trebalo bi da se desi sledeće: da promene ukus svoje hrane.

    nikakva kampanja, anti-kampanja, nikavi filmovi i dokumentarci (hint: Super Size Me http://www.imdb.com/title/tt0390521/ ), nikakav apel neće pomoći u tome da se ljudi ne hrane tamo.

    mogu biti knjiški primer svega što sam navela, a razlog je sledeći:
    volim ukus hrane iz mek-a.
    kraj diskusije.

    iako vrlo svesna štetnosti, svesno se hranim tamo. ne prečesto, dakako, ali se hranim.
    sa druge strane, volim tofu, soju, povrće i ne jedem pečenje, masnu hranu… dakle, trudim se da se hranin zdravo.
    ali mek je – mek.

    odgledala sam pomenuti film i odmah posle – otišla da jedem u mek 🙂

    deci reklamna kampanja ne znači ništa (dobro, ne u toj meri poverenja kao nama).
    sve i da nikad ne vide reklamu, i da ih odvedete da jedu u mek-u ili će im se svideti ili ne. pa taman im mi pričali da je to najbolje, ili najgore što mogu jesti. zar ne?

    btw, upravo sam pojela banini zlatan cvet 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Sve je počelo sa Vama zar ne?
    Vi ste odveli Vaše dete u Mc Donalds!
    Ono veruje Vama i Vi ste mu prezentovali Mc Donalds.
    Odgovor leži u pitanju: Zašto ste ga odveli u Mc Donalds?

    A.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  4. @Aleksandar Saša Grbović Pretpostavljam da vi nemate decu. Dete svakako jednom ode u taj Mek, ako ne zbog roditelja koji su protiv – tu su rođendani, drugovi i sl. Sa druge strane, igračkice u Heappy Meal-u su prava pomama za klince.

    Nisam u tekstu napisao svoje mišljenje o Meku. Meni se dopadaju ti hamburgeri… To je ono što je Sandra napisala – da nije tako, nebiste imali tolike gužve u tim objektima kada bi stvarno svi mislili ono što javno pričaju o Meku…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Jelena says:

    “Junk” deo u Meku je reciklirano ulje. Ja volim taj šmek, ali to je katastrofa za organizam. Mislim da se nikada neće promeniti mišljenje, barem u Evropi. Zna se da masni sirevi i ulje korišćeno više od jednom nisu dobri. Sve i da se višemasne kiseline u ulju NE razlažu, ulje samo po sebi nije najbolja civilizacijska tekovina ukoliko nije maslinovo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Vladan says:

    Kvalitet sirovina i kvalitet hrane nisu uvek u korelaciji. Kad ovo kažem, mislim na kvalitetne sirovine pošto se od nekvalitetnih nikako ne može napraviti kvalitetan proizvod.

    McDonalds jeste junk food. Svaka poznata definicija junk fooda može se vezati za hranu koja se tamo prodaje. Mala nutritivna vrednost, visoka kalorijska, previše zasićenih masti, soli i šećera, manjak voća, povrća i dijetnih vlakana.

    Uzmimo kao primer njihov najpoznatiji hamburger, Big Mac i to u varijanti obroka. Dakle, Big Mac, veliki pomfrit i velika koka kola. Kalorijska vrednost ovog obroka je skoro ista kao i totalne dnevne potrebe prosečne ženske osobe ili muškarca prosečne težine srednjih godina. Količina soli je na gornjoj granici preporučenog dnevnog unosa. Sve masti su zasićene, svi ugljeni hidrati prosti, proteini sumnjivog kvaliteta. Na sve ovo moram da dodam da je kod nas ovo veliki obrok, u Americi bi to bio neki manji ili srednji.

    Da ne bih previše pisao, ipak je ovo komentar, dodaću samo da mislim da ne postoji način da McDonalds dokaže i ubedi javnost da je hrana koju prodaje kvalitetna.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. McDonald’s je možda objavio tabelu sastava svojih namirnica, ali svaki bolji nutricionista će čitajuči tu tablicu da vam kaže da je to junk food. Previše zasićenih masti, previše prostih ugljenih hidrata.

    Mislim da je pokušaj objavljivanja tablica više tu da “zamaže oči” ljudima koji baš i ne znaju da ih čitaju. Valjda misle da će ljudi da rezonuju “eto, čim su smeli da objave tablicu sastava, znači da nije junk food”.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. ivanhoe says:

    Mac svakako nije zdrava hrana, ali smesno mi je kad ljudi pricaju kako je “to sve hemija”, a ne razmisljaju sta im lokalni cevapdzija (ili mesar) sve strpa u hranu… od mesa kome je istekao rok trajanja, preko soje i raznih konzervansa, pa do vinobrana, a o raznim bakterijama da ne pricamo, higijena u vecini objekata je ocajna, radnice pipaju istim rukama i novac i metlu i meso.
    Ako se covek zaista hrani zdravo, onda u redu, ali ako vec zivis na pljeskavicama i bureku kao masa sveta ovde, a zgrazas se na Mac onda je to obicno foliranje…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Znate sta, kako god okrenete i koliko god pricali o tome kako je u pitanju junk food, ovi restorani su svakog dana prepuni i skoro je nemoguce naci mesto. Ja jedem tamosnje proizvode jer ih volim, da budem iskren i ne strahujem od bilo cega. Sto se menjanja svesti tice, sve da dodje neki nutricionista u beogradsku hroniku i kaze “E ova hrana je super, ubijajte se jeduci”, nece se nesto bitnije promeniti, mozda malo i to u korist pomenutog brenda, ali svest ce biti manje vise na istom. Imajuci u vidu da ovdasnji ljudi josuvek nisu promenili svoje misljenje o komunizmu(socijalizmu), ne verujem ni da ce i o ovom brendu. Bilo kako bilo, mek lepo zaradjuje od srba.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Nikolina says:

    Mek lepo zaradjuje svuda u svetu to nema zbora, s tim sto im restorani nisu uniformni svuda po svetu i vrlo su lokalno prilagodjeni (od ponude hrane pa nadalje) . Medjutim njihovi restorani po sev. Americi su uglavnom najobicnije rupetine u koje mi je iskreno gadno i da idem i da pustim decu tamo da se igraju (ima i nekih kao igraonica), za razliku od Mekova u Srbiji koji su fensi, uredni i sredjeni pa ti je i lepo da nekad odes u njih. Takodje i ukus hrane je razlicit, bolji je u nasem Meku (a ima i dream pie koje nema ovde ;)), na ovdasnji Mek kad pomislim prevrne mi se zeludac doslovno…

    Ko ima dileme oko kvaliteta hrane nek pogleda Supersize me (ostavila Sandra link), da vidi kako je 30 dana iskljucive ishrane hranom iz MekDonaldsa delovalo na coveka (povecana tezina, holesterol,gomila zdravstvenih problema). Posle tog eksperimenta mogu da stavljaju kakve god nutricionisticke tablice na sajt, to je kako Istok rece samo sminka, ionako 90% ljudi nema pojma da to rastumaci…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. Pedya says:

    U Meku ljudi kupuju brend, ne proizvod. Iz istog razloga ne čitaju tablice hranljivih vrednosti, jer one opisuju karakteristike proizvoda, što njih (uglavnom) ne zanima. Postoje razlike od kategorije do kategorije, ali, u svesti korisnika, vrednosti proizvoda nisu obavezno u direktnoj vezi sa brendom.

    Kad kupujete npr. gazirano piće, koju stranu etikete gledate – prednju, sa logotipom, ili zadnju, sa karakteristikama proizvoda? Prednju, naravno. Da li vas uopšte zanima da li npr. Fanta sadrži nekakav kalijum sorbat sa dodatkom karuba gume? Ne, naravno. A sadrži. Piše na etiketi, ali sa zadnje strane. 😉 No, to je takva kategorija proizvoda…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Neki potezi, poput ovog Baninijevog, mogu da me ubede, jer potiču od ljudi u koje imamo poverenje.

    Kad je u pitanju drugi primer, činjenica je imam loše mišljenje o hrani u Meku, ali se uprkos tome ipak povremeno hranim tamo. Da li je onda kompaniji bitnije to šta ja mislim o njima ili to što trošim njihove proizvode? Dokle god postoje redovi koje spominješ, oni ne moraju (mnogo) da se brinu. Mislim, mogu sa stanovišta PR’-a i uanpređenja brenda i mišljenja o brendu…

    I da, reklame, na decu jaaaaako utiču, štaviše mnoga mala deca uopšte nemaju želju za gledanjem TV-a OSIM reklama. A onda redom od roditelja traže baš te lutkice koje su videli na TV, katastrofalne bombone na kojima je Ben Ten, kao i nekvalitetne igračke iz Meka (iako za te pare koje se potroše na Happy meal može da se kupi pristojna igračka). Ah, čari potrošačkog društva…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  13. shaputalica says:

    Da se ne zamajavamo sad onim da kupci ne kupuju proizvod već zadovoljenje sopstvene potrebe…mislite li zaista da ljudi veruju da je hrana u Meku zdrava, bez obzira na nutricionističke tablice? Sve i da dobiju “zelenu jabuku” za oznaku, neće se promeniti mišljenje javnosti o toj hrani.
    Ali mi (generalizacija, ovde preko potrebna) volimo tu hranu. Pakovanje, atmosferu, mirise, ukus, kupujemo kompletan osećaj u stvari. Jednom sam, fore radi, odvojila sve komponente nekog tamo McBurgera ili čega već. Odvratno. Ukus onog što se naziva hamburgerom podseća na karton. Ali, sve zajedno, savršeno je primamljivo. I kad se upakuje onako, savršeno ukusno. O reklamama da ne govorim. Niti o deci.
    Da, znam da je to junk food, i da, kupujem je. Feeling good.
    I sad moram ovaj zlatni cvet da probam, eto šta je sugestija 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  14. Mogu ja da imam kakvo hoću mišljenje o Meku, ali ako imam klince školskog uzrasta kojima je glavni “kulturni doživljaj” da vide koje se nove igračkice u HappyMeal-u – mogu da se slikam sa sve nutriconističkim tablicama.

    Jedina mi je nada da će klinci u kasnijem uzrastu naići na neki zdraviji modni trend.

    Lično mi nikad nije bilo jasno kako je u zemlji koja ima Leskovac i opšte mega-preterivanje u količinama hrane (a naročita mesa) mogla da prodje ona karikatura od pljeskavice? Tu ima manje mesa nego u 2 mršava ćevapa? Znam da smo skloni šatro-urbanom pomodarstvu, ali baš da smo toliko tupavi…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. Kao dugogodišnji poznavaoc makrobiotike, mogu da konstatujem da to što se McDonalds hrana jede brzo, samo ide u prilog tome koliko je ta hrana smeće. Da bi se hrana pravilno svarila, mora da se sjedini sa ptijalinom, jer varanje počinje iz usta. Za to je prtrebno žvakati bar 50 puta svaki zalogaj. Očigledno da Meku ide u korist da se što brže jede, jer ljudima je mnogo manje bitno da li je hrana zdrava, već da što manje vremena provedu u jelu, jer u ovom turbulentnom kapitalističkom svetu je sve sem stvaranja profita gubljenje vremena. A posle kada se čovek razboli, krpe ga po bolnicama da bi i tako bolestan mogao da stvara profit. To brzo jedenje je deo brenda i Mekovci stavljaju mnoge dodatke u ishranu da bi se hrana brzo istopila. A to što je kancerogena, izaziva arteriosklerozu, insulinski šok i mnoge druge degenerativne poremećaje, poput kišeljenja krvi i pada imuniteta, to mnogima ništa ne smeta, jer mnoge “mlade” usijane glave govore: “Neću da jedem to integralno, to je zdravo, iliti štreberski. Ja hoću da budem cool i da jedem nešto nezdravo.”. Tako da za McJunk nema zime.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  16. Kristijan Horvat says:

    U Mcdonaldsu SVE je podređeno profitu. Sve. Od količina namirica, tj, sastava namirnica (npr količina masti u jednom mesnom odresku je 17% jer to omogućava optimalnu veličinu odreska. Da je manje ili više masnija bio bi manji), do uređenja (stolice su dizajnirane kako bi osoba izdržala najviše 20min sjedenja) pa do zaposlenika. (Zagrebu to je jedan od najlošije plaćenih studentskih poslova.) Sve to nije bez razloga. SVE je podređeno zaradi. Iz tog razloga ja ne bi vodio dijete u Mcdonalds za mene u tome svemu nema nekih pravih vrijednosti koje bi usput učio dijete. Nema ni lokalna čevabđinica. Al ni tamo ne bih vodio dijete. Možda bih ga vodio radije na neku manju farmu da vidi odakle dolazi mlijeko. Al dobro, to je stvar izbora…Shvaćam da neki u gradu nemaju izbora gdje odvesti dijete na ručak, ili ipak imaju?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  17. Natasa says:

    Bez obzira na to sto je hrana u Meku nezdrava i sto svi volimo manje vise tu hranu sa ukusima koje su nam dizajnirali, hocu samo da dodam da se nisu mnogo ovajdili kod nas, koliko god je uvek “puno”…Bilo je tu i zatvaranja objekata, skracivanja prostora i sl. Ne cvetaju im bas ruze u Srbiji, sem u shopping molovima gde je uvek dovoljna frekvencija ljudi…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  18. Istina je da McDonalds nije zdrav ali kao što ste naveli gore djeca ga vole pa i mladi ga vole.Koliko puta uđem(3-4 puta mjesečno u prosjeku) u McDonalds i vidim i starijih ljudi unutra isto kako jedu.Ljudi žele pojesti nešto da je brzo gotovo,da nemora da se sprema i čak nije baš uvijet da mora da bude zdravo nego da bude ukusno,a to je ono što McDonalds ima.Znači ipak smo više za ukusno(kratkoročno zadovoljstvo ali nastupa odmah) nego za zdravo(dugoročno isplativo jer zdravlje je najbitnije).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  19. Jelena says:

    Dragane, Banini su brend mog detinjstva 🙂 kako si to propustio? Ovo je veliki come back, hvala im!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  20. Bojan says:

    Hranim se u meku s vremena na vreme. Ranije sam išao tamo bar jednom nedeljno, sada u proseku jedem njihov džank jednom mesečno. No, kao što je već rčeeno: koliko god da je nezdravo – ukusno je. Inače, u Meku na Terazijama imaju mnogo bolji čizburger nego u novosadskom. Lepinja je mekša i vazdušastija i obilatije je zaliven kečapom. 🙂
    Retko uzimam obroke, više kombinujem pojedinačne stvari. (Ako vidite kretena koji umače one začinjenije sezonske krompiriće u šejk od vanile, priđite da me pozdravite).
    Da ne pominjem da Kokakola iz Meka ima sasvim drugačiji ukus od one iz plastične flaše (iz automata, rashlađena koliko treba, blago razređena ledom)… Kratkoročna zadovoljstva su jedini nivo na kojem razmišljam o Meku – kao što mi se nekad prijede banjalučki ćevap, tako mi se nekad prijede Mek. Uz to, recimo, u inostranim Mekovima dobar deo profita prave – stranci. Uprkos lokalnim varijantama, Mek je “brend” od kojeg znam šta mogu da očekujem, a ako se nađem na nepoznatom terenu, posegnuću za poznatom hranom bar prvog dana.

    Što se Baninija tiče, odličan korak – prosto pomislim da su društveni mediji bitni i u Srbiji, bar malo 🙂 Zlatni cvetovi su me lično obradovali, bio je to sasvim dobar kambek.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.