Autorska prava i Fejsbuk: Kako je Bojan Ljubenović postao “jedan inostrani novinar”?

Bojan Ljubenović je urednik stranice Humor u Večernjim novostima, i autor kolumne-serijala “Pisma iz Srbije” koji se objavljuje u sklopu stranice Humor u pomenutim novinama. Bojan vodi blog na adresi www.bojanljubenovic.com koji toplo preporučujem za čitanje i praćenje.

Raj i pakao sopstvenog viralnog sadržaja

Juče sam na FB-u objavio status sa pisanjem “jednog inostranog novinara”, koji je postigao određene reakcije, ali je i prouzrokovao da dobijem link do bloga Bojana Ljubenovića, gde stvarni autor ovog teksta opisuje kako je postao “američki novinar” upravo zbog sadržaja statusa koji sam podelio početkom avgusta, a koji je nastao u aprilu ove godine.

Neki izvodi iz ovog teksta:

„Svako „pismo“, čim bude objavljeno u novinama, imam običaj da okačim na svoj Fejsbuk profil, što mogu da posvedoče svi koji imaju nesreću da mi na toj društvenoj mreži budu prijatelji. Nakon što dobije nekoliko „lajkova“ ili poneko (krajnje pristrasno) „bravo“, svako od ovih pisama, kao uostalom i sve drugo na Fejsbuku, padne u zaborav.

 

Tako je bilo sve dok nisam napisao „Pisma iz Srbije“ pod brojem 54.

 

Inspiracija za ovaj tekst bila mi je ona lepa reklama „Soulfud Srbija“, urađena za potrebe Turističke organizacije Srbije, sa ciljem da što više stranaca dovabi u posetu našoj zemlji i njenim osobenostima. U nameri da dam svoj doprinos bujanju domaćeg turizma napisao sam „pismo“ u kom sam pobrojao još nekoliko „čudesa“ koja strani turista sem u Srbiji nigde drugde na planeti ne može da vidi.

 

Iste večeri kada sam „Pisma iz Srbije 54“ okačio na Fejsbuk nastala je ludnica. U veoma kratkom roku tekst je dobio za moj pojam neverovatan broj lajkova i šerovanja, a do ponoći su mi prijatelji javili da je preveden na bugarski i engleski jezik. Kad sam sutra ujutru uključio računar, imao sam šta da vidim, broj šerovanja bio je udesetostručen!

 

Naravno da bih lagao kad bih rekao da mi nije bilo drago i da nisam bio ponosan zbog toga.
Međutim, već do večeri „dragost“ je počela da me napušta, jer sam primetio da se na internetu pojavila krnja verzija „pisma“, bez mog potpisa i čitavog uvodnog dela. Kasapljenje je počelo.
Par dana posle toga u dnevnom listu „Blic“, u autorskom tekstu nekog meni nepoznatog čoveka, pojavljuje se isečak tog mog teksta ali sa uvodom u kom je pisalo „ovo su o Srbiji objavile jedne čikaške novine“

 

… Narednih dana ludilo se nastavilo, svakoga dana na internetu se pojavljivala nova verzija tog teksta, od kojih su neke stizale i na moj lični mejl sa propratnom porukom „vidi što je ovo zanimljivo“. Da, postojala je još jedna razlika: čikaške novine se više nisu pominjale, umesto toga sada je u uvodu pisalo „ovo je o Srbiji napisao jedan američki novinar“.

Savet 1: Nećete postati slavni na Fejsu ako kradete tuđe sadržaje tako što ih prisvajate da su vaši! Vi ste samo kradljivac – fejker!

“U laži su kratke noge”, a na internetu još kraće!

Statusno orijentisane društvene mreže (FB, Tw) donele su sa sobom novu pošast koja se raširila u monumentalnim razmerama – krađa i prisvajanje tuđih statusa/sadržaja, jer bi mnogi hteli da budu kul i poznati sa “svojim” online “mudrolijama”. Ovakvim krađama skoro je nemoguće ući u trag – ko je sve slagao, ukrao, prisvojio tuđ sadržaj, kada sadržaj krene viralno kao u pomenutom primeru krađe sadržaja kreiranog od strane Bojana Ljubenovića.

Mnogi ljudi jednostavno samo prenesu već izmenjen sadržaj, ali oni nisu problem – problem su oni koji menjaju ovakve sadržaje da bi ih prisvojili, kao da su oni autori.

Ono što te osobe ne shvataju jeste da se posle nekog vremena vidi da oni često kradu i prisvajaju sadržaje koje dele, i umesto da dođu do efekta koji očekuju – osobe koje prate ovakve ljude tačno znaju da su to fejkeri!

Zapitajte se šta mislite o osobama za koje posle nekog vremena praćenja na društvenim mrežama ustanovite da oni prisvajaju tuđe statuse i sadržaje kao da su njihovi…

Najbolji lek za ovakve kradljivce i fejkere jeste da se u svakoj mogućoj prilici takvi “obeleže” kao kradljivci sadržaja…

Savet 2: Ljudi vole da prate one koji dele zanimljive sadržaje drugih pojedinaca i medija! Veoma je korisno pozivati se na druge izvore, to donosi relevantnost!

Veoma greše oni koji prisvajaju tuđe sadržaje – mnogo je dugoročno pametnije jednostavno deliti sadržaje drugih pojedinaca i medija, jer posle nekog vremena povećaćete broj onih koji vas prate baš zbog toga što delite zanimljive sadržaje drugih… To ne znači da ne možete imati svoje sadržaje, naprotiv… Samo nemojte krasti tuđe sadržaje.

U poslednjih godinu dana i nešto više došao sam do nekoliko poslova na osnovu toga što su počeli da me preko FB-a ili Tw prate neke osobe koje ranije nisu čule za mene, ali im se dopalo to što delim od sadržaja, kao i način kako komentarišem te sadržaje…

Priređivanje kvalitetnih sadržaja (content curation) donosi vidljivost!

“Sharing is caring”

U današnje vreme, ogromne količine sadržaja koje kruže vebom i nedostatak vremena prouzrokuju da se veoma cene pojedinci i kompanije koji znaju da pronađu i prirede zanimljive sadržaje za pojedine ciljne grupe – jer im oni na ovaj način štede vreme.

Zapitajte se koliko ima osoba koje pratite sa većom pažnjom nego neke druge osobe – samo zbog toga što znate da su sadržaji koje oni podele skoro uvek zanimljivi.

Sledeće što se možete zapitati je da li biste vi voleli da vas tako s pažnjom prate drugi kada priređujete sadržaje drugih pojedinaca i medija – jer delite zanimljive sadržaje.

Ako ovako krenete da razmišljate više nećete krasti sadržaje i statuse drugih, već ćete ih jednostavno podeliti pozivajući se na izvor informacije. 

Za bolje razumevanje ove tematike pročitati tekst “Šta je priređivanje sadržaja?” sa detaljnim prikazima i primerima