U poslednjih godinu dana sve češće imam problem sa potencijalnim klijentima koji su me kontaktirali zbog toga da kreiraju Web sajt, da im objasnim činjenicu da sam Web sajt i njegova eventualna promocija više nisu dovoljni za uspešan online nastup.
Situacija u kojoj se nalazim veoma me podseća na vreme od 1998. – 2001. g. kada sam imao problem da objasnim osobama u firmama koje sam kontaktirao zbog online nastupa – šta je Web sajt, šta će njihovoj firmi Web sajt!
Većina populacije u svetu i kod nas jednostavno još nije sabrala 2+2: Više ne živimo u vremenu u kojem je bilo dovoljno na Webu imati NEKI Web sajt, i eventualno promovisati ga putem istog Weba (i za ovo je bilo potrebno u Srbiji puno godina da bi se shvatilo da sam Web sajt bez promocije ne znači puno) – postoji i neki Facebook (koji ista populacija većinski koristi), postoji Linkedin, blogovi, Wikipedia, Twitter…
“Ne diraj mi moj Web sajt!” ili “Promeni mi moj Web sajt!”
Većina organizacija (i manjih i većih) ima neki vid nastupa na Internetu. Sve više njih primećuje da bi verovatno trebalo da nešto menjaju (sa svojim Web sajtom) jer bi trebalo da imaju veće efekte nego što ih trenutno imaju (definitivno sam potvrdio da je jedan od navećih “pokretača” za “re-dizajn” Web sajta razgovor između poslovnih partnera, gde jedan ili više njih potvrdi “sumnju” da nešto nije u redu, jer on/ona/oni imaju konkretnu korist od Interneta).
Trenutno, manje od jedan odsto onih koji imaju evidentnu korist od Interneta (čitaj – posedovanje sajta /nije flash sajt/ koji je vidljiv na pretraživačima), nešto rade po tom pitanju da tu korist povećaju (“jel’te – nećemo sada da kvarimo ovo što imamo”), a oni koju tu korist nemaju – shvataju da je problem u njihovom Web sajtu (što je u osnovi obično veoma tačno).
Činjenica je da u ne-naročito konkurentnim sredinama kao što je celokupan region (sem veoma ograničenog broja privrednih grana), posedovanje vidljivog Web sajta na pretraživačima predstavlja većini sasvim dovoljan način online nastupa, a sticanje ozbiljnije konkurentne prednosti sveobuhvatnijim korišćenjem Interneta nije u skladu sa reaktivnim sistemom poslovanja u ovim krajevima – “Počinjem da razmišljam o novim načinima poslovanja i promocije kada krenem da gubim pare očigledno zbog kvalitetnije konkurencije“. Na žalost, ni prethodno se ne dešava često, jer zanemarljiv procenat kompanija uopšte radi istraživanje konkurencije (verovali vi ili ne!)!
Šta moj (potencijalni) korisnik želi od mene na Internetu?
Način na koji bi trebalo posmatrati sadašnji Internet “pejsaž” (od “landscape“) sa aspekta ponašanja organizacije u savremenom Internet okruženju, može se svesti u nekoliko odgovora na sledeća veoma važna pitanja koja online korisnik može sebi da postavi u vezi sa vama i vašom organizacijom (via Chris Brogan):
1. “Šta želite da mi (po)kažete?”
Dovukli ste korisnika na svoj Web sajt, i sada – šta? Hoćete li mu konkretno odmah pokazati zašto bi on nešto radio sa vama (tzv. odgovor na pitanje “Da li ste mi dali stvarni razlog što bih koristio/kupio vaš proizvod/uslugu” – “Reason to Buy“), ili neki razlog zbog čega bi se vratio nazad na vaš sajt, ili vas kontaktirao, i sl.?
Drugim rečima, da li ste na vašem Web sajtu (i na svakoj Web stranici sajta pojedinačno) odogovorili na svoje pitanje – šta vi uopšte želite da korisnik uradi na toj Web stranici (en. Most Wanted Response)?
2. “Kako da znam da ja pripadam ovde?”
Da li vi znate ko su vaše ciljne grupe? Da li vi znate šta su stvarne potrebe vaših ciljnih grupa korisnika u vezi sa vašim proizvodima i uslugama, i da li vaš proizvod ili usluga odgovara tim potrebama? Da li je sadržaj vašeg sajta (bloga, Facebook stranice, Twitter-a…) usklađen sa zadovoljenjem potreba vaših ciljnih korisnika?
3. “Šta vi želite od mene?”
Jedno od najvažnijih pitanja koje bi trebalo postavljati sebi svaki put kada imate neki vid online nastupa (Web sajt, prodajni e-mail, Facebook grupa, Twitter, Linkedin…) jeste: Šta ja želim od korisnika kada mu se obraćam?
Kada znate šta želite od korisnika, drugo (još važnije) pitanje jeste: Kako da postignem to što želim od korisnika (putem konkretnog kanala komunikacije)? Ne postiže se cilj na isti način npr. komunikacijom putem Web sajta i Linkedin naloga.
Ova dva pitanja daju npr. odgovor i na pitanje “Da li treba da otvorimo FB Fun Page?” Da li znate konkretan odgovor na pitanje: Kada korisnik iskaže konkretno interesovanje putem FB stranice za moju firmu ili proizvod/uslugu, šta ću onda sa tim korisnikom? I još važnije pitanje – “Na koji način da angažujem tog korisnika u odnosu na ciljeve koje sam postavio formiranjem FB stranice?”
Ako ne znate odgovor na prethodna pitanja, nemojte otvarati FB stranice, jer u suprotnom “bavite se filatelijom” – skupljate poštovaoce vašeg “lika i dela”!
Današnji online nastup organizacije: I Web sajt, i promocija i društveni mediji!
2000. Šta je Web site? 2010. Nije samo Web site online nastup!,Današnji online nastup organizacije (od 2008. g. u Srbiji), bez obzira na njenu veličinu, znači posedovanje jednog ili više Web sajtova (po mogućnosti da su i prilagođeni mobilnim telefonima), online promocija ovih sajtova putem PPC sistema promocije i eventualno banerima na različitim vrstama online medija, i angažman na društvemin medijima!
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Kad privredni i javni subjekti budu imali mogucnost da preko net-a zaista rade, modaliteti ce se razviti u rekordnom roku. Brzo ce nauciti gde da se prezentuju i sta u to da ukljuce.
Tada ce i ova pravila biti korisnija. Danas, kod nas, to je akademska rasprava.
Za utehu, procitasmo clanak da cak ni digitalni izbori u Engleskoj nisu doprineli bogznakakvoj pol-IT-revoluciji. Nije to nista cudno, jer net desavanja su samo refleksija realnosti i ne mogu biti sareniji i bogatiji i korisniji od nje, bar ne duze od par dana i sporadicnih projekata.
Da li neka fabrika, kuglagera ili necega, koja ne moze da isplati minimalac, moze da plati jos koju platu da se nekome, da je oporavi pravilnim tvitovanjem ili angazovanjem na fejsbuku?!?
Mozda bi pomoglo ako bi moglo da se od njih kupi online. Al’ jos ne moze. Ovo je, na zalost, zemlja takvih fabrika.
Preko neta se treba predstaviti, sto licnije i nenasminkanije, bez mnogo mudrovanja sakupljenog po skupim seminarima i iskoristiti vreme da se malo procistimo i ratosiljamo fejsbuk-pedofila i skrivenih naslnika.
Ako ste toliko realni, zašto niste mogli da napišete vaš stav sa imenom i prezimenom?
Samo na ovom blogu imate dosta primera uspešnog korišćenja Interneta u poslovne svrhe, i nije problem u tome da li ima koristi od Interneta ili ne, problem je u znanju i u primeni istog.
Postovani g.Varagicu, u blogovima i komentarima izlazem svoj stav a ne svoju licnost.
To smatram ispravnim jer mi pracenje blogova nije zanimanje, a svoje zapise ne tretiram kao autorsku svojinu koju treba stititi i potpisivati.
Na taj nacin fokus ostaje na temi a izbegava se rizik produkovanja sve te farse oko “velikih blogera”! 😉
Pa toj propaloj fabrici bi se bas isplatila reklama, promocija na internetu i drustvenim mrezama, i jos kada bi uveli neki affiliate program, gde bi za svaki upit ili mail koji potencijalni kupci ostave isplacivali blogovima/sajtovima, verujem da bi vrlo brzo izasla iz krize.
@ Aleksa
Odlično!
Voleo bih da pročitam neku studiju slučaja o uspešnoj primeni sličnih akcija u navedenoj akciji, ako postoji.
Mislim da je ovakva diskusija bespotrebna.
Radi se o krajnje jednostavnim stvarima. Naime, Internet je moćna tehnologija i snažna infrastruktura za obavljanje mnogih privrednih aktivnosti. Problem je u tome što Internet aktivnosti nemaju isto dejstvo kod svih poslova i svih organizacija.
Loše je generalizovati zaključke i na osnovu toga iznositi subjektivna mišljenja…
Bez obzira na kvalitet i značaj ovog sajta u oblikovanju svesti mnogih posetioca, moramo biti svesni da velika većina poslovnih ljudi još uvek poistovećuje Internet sa Facebook-om, a email posmatra kao preduslov za otvaranje Facebook naloga.
To jeste žalosno.
Ipak, ljudi koji su stručni i koji poseduju motivaciju (na primer, Prof. Varagić) da učine konkretne akcije na polju razvoja elektronskog poslovanja u našoj zemlji… ne trebaju da se u tome sputavaju ili još gore demantuju na osnovu “kafanskih priča.” Dok je svaka utemeljena kritika dobro došla u smislu kreativne diskusije i učenja.
Samo malo 🙂 Nastup na webu, ček, neki ljudi to doslovno shvataju pa baš nastupajiu kao u burlesci 🙂
Ne dakle nastup, nego: OBRATITE SE SVOJOJ CILJNOJ GRUPI. Adresirajte njihove potrebe. Gde su vaši kupci? Ko su? Šta žele? Kako možete da im pomognete? Budite konkretni.
Dakle, pokrenite sajt, promovišite ga (ppc, da, da) i naravno, uključite se u zajednicu. Ali pre toga savladajte osnovne postavke, naučite šta je kampanja, kako postaviti ciljeve, kako meriti, i koliko vam se sve to isplati i na koji način.
A propos “akademske rasprave” od “budimo realni” – nije tačno da firme ne zarađuju. Kada biste umesto tog pitanja postavili pitanje koje je Dragan predložio “šta da radim sa posetiocima”, dobili biste nekakav odgovor. Dakle, ne zašto, i ZA i PROTIV već KO i KAKO to radi, ili treba da radi, ili može da radi.
Bravo za post!
Naravno da zaradjuje. Ali ko zasada od toga ima koristi?
Na netu se divno predstavljaju Bozen kozmetika, strane banke, veliki sistemi, kupljeni ili spremni za preprodaju itd. Kod njih je to tresnja na torti, support za regularne kanale zarade ili sminka za ulozeni eksterni kapital. (Nemojte samo frizerske radnje da mi date kao kontraargument!)
Velika vecina privednih subjekata ima muku bas sa regularnim kanalima zarade i ulozice ono malo para tamo gde je najprofitabilnije. To trenutno nije net.
Ulaganja u uspesno net prisustvo su znacajna a rezultati mali, nemerljivi ili cak ponekad nikakvi.
Koliko kosta edukacija i prisustvo skupovima ? Koliko su placeni manageri iz te oblasti? Angazovanje hardvera ili specijalizovanih kuca?
Ozbiljno bavljenje net-om za male i nerazvijene kompanije pritisnute mukom, a takvih je preko 90%, je skuplja dara nego mera. Zasad.
Opet, ljudi koji se profesionalno bave internet komunikacijama kod nas (izuzumam naucnu oblast, koja treba da prati i tumaci sta se zbiva), generalno imaju stav koji odbija. Vole da istaknu da su obavesteni, pametni, komunikativniji i bogatiji. Sve i da je tako, a uglavnom je podaleko od toga, njihova uloga je realno vrlo mala a saveti opsti i cesto konfuzni.
Uglavnom se svodi da treba nastupiti svuda i to ozbiljno, a to znaci – angazujte profesiju kojom se slucajno bas oni bave! Cena – prava sitnica!
Saveti koje smo ovde procitali su potpuno OK ali ce u punu funkciju moci da udju tek kada se net infrastruktura i regulativa razviju. Nemojte sumnjati da ce adaptacija ici munjevito i ljudi ce se snaci brzo jer ce lako moci da mere rezultat i koriguju delovanje ili cak inoviraju postojece postavke.
Budimo realni,
dopadaju mi se vaša pitanja. Onog trenutka kad budemo imali novinare koji su specijalizovani za internet ekonomiju (polako počinje o tome da se piše, ali još uivek ih nemamo mnogo), vaša pitanja mogu im biti odlična polazna osnova. Angažovagti novinare? Slažem se. Malo su doduše demotivisani, i zato su glasvoi eskperata jači nego medija. Noćas mi je jedan dobar koncept nakon ostavljanja ovog komentara pao na pamet… i imaće posledice koje želimo svi 🙂
Internet i jeste odličan za male kompanije, one koje, da nema interneta, ne bi mogle da se takmiče na tržištu. Kapital se preselio iz ruku političara i tajkuna u ruke onih kojii imaju ideje, i internet je demokratski alat za postizanje tržišne prednosti (parafrazirala sam Setha Godina, tako on vidi tu evoluciju u ekonomiji).
Onaj ko počinje SADA najpre će koristiti internet jer je relativno lako doći do profita – osmisliti web sajt, promovisati ga i prodati. Ono što jeste problematično je garantovati za rok isporuke, carinu i slično. Drugi problem su nerealna očekivanja i needukovani zaključci – nema ništa preko noći. Startup prve 2 godine neće zaraditi milione. U prvih 5 ako počne da generiše profit – super.
Šta rade velike firme možete pročitati na blogovima čak i na srpskom, prenose ljudi priče o Zapposu i Coca Coli (Danica Radišić).
Ono što je važno je da vas niko ne sprečava da počnete SADA. Kada se infrastruktura i regulativa razviju i kada sve bude u fullu, naravno, biće više novca. Ali za one koji krenu među prvima uvek je najveće parće kolača (zakon tržišta). Ili ćete čekati da konkurencija krene, pa da vi za njima odtapkate? To je loše, nemojte čekati da svi to urade da biste vi – probali. Btw.iz koje industrije dolazite?
Istini za volju, ovo nije slobodno tržište i naši zakoni samo prate promene koje su se davno desile, ništa ne anticipiraju. Ali to ne znači da profita i šansi koje treba iskoristiti nema – sve to ide u “specifičnosti tržišta” – povežite one koncepte za koje znate da rade posao sigurno sa webom i ..sky is the limit. Primer su domaće web agencije – HugeMedia npr, Mc Cann naravno. Agencije za dizajn. ActiveCollab, Infostud. Zašto ne pričaju o profitu? Pa da li biste vi na njihovom mestu 🙂
Neko reče: e-commerce je viagra. Potražite priče, ne čekajte da vam se servira, nikome od nas nije u striktnom opisu posla to, bavimo se povećanjem margina a evanđelizacija nam dođe kao hobi. Dakle nemojte čekati na blogove. Uzmite ono što ima ovde for free, pokupite to, za ostalo angažujte ljude, nađite ih – skupova je puno, networking je priceless.
Probajte. Dok ne probate, čekaćete da se neko smisli i kaže javno nešto što je deo uspešne poslovne strategije a to se neće tek tako desiti, ljudi ne vole da daju svoj know-how tek tako. Saveti u ovom obliku u kome je Dragan napisao je verovatno nešto najkonkrentije što možete dobiti online. To funkcioniše, nije budućnost.
@Miss Cybernaut
hvala za iscrpan komentar sa kojim se slazem.
Zavrsio bih svoje ucesce u diskusiji sa par napomena sam zapisao u vezi teza koje ste izneli u prethodnom komentaru, ali objavljujem sada, posto imam zadovoljstvo da sa vama razmenim direktno misljenje.
Dakle, treba biti – ZA net angazovanje (bez PROTIV), samo je pitanje mere.
Nikako kao prvi i glavni prioritet i apsolutni imperativ, bez obzira na troskove, kao sto se zeli predstaviti.
Retkima ce se pare od toga danas vratiti, ponajvise zbog toga sto na pitanje “šta da radim sa posetiocima”, zasad moze da se odgovori sa: “ne bas bogzna sta, osim da ih uputim na rad offline”, i tu se opet vracamo u muku nase realnosti.
Ulozeno se mozda na duzi rok vrati ali sada i ovde imamo dnevnu borbu za opstanak i treba videti kako da se net iskoristi da pomogne a ne tek da odvuce resurse ili promovise nesto iza cega ne stojimo bilo materijalno (business), bilo moralno(oblast kulture).
Prava mera u ovom momentu je, sto realnije nepredimenzionirano predstavljanje i dvosmerni kontakt, bez prevelikog trosenja sredstava i spinovanja akcija.
Ovo je mocan medij i ako kroz njega spinujemo a slabi smo da podrzimo ostalim elementima, u kojima smo sada na zalost tanki (kvalitet ponude, distribucija, administrativno-finansijska logistika..) onda dobijemo kontrefekat.
Siguran sam da vreme kada ce se situacija popraviti nije predaleko i cenim sistematicnost napora koje autor ovog bloga ulaze u sirenje svesti u ovoj oblasti.
Razumem vas. Ono što vidite kao prepreku je tzv, svetlo na kraju tunela, odnosno kako ćete proći kroz tunel usred mraka – slažem se da nije dovoljno motivišuće samo to da vam neko kaže KRENI (niste mi rekli iz koje industrije dolazite pa ne mogu da vam prilagodim ovo dalje što ću reći).
Šta dakle da radite sa posetiocima? Evo šta ja lično (i moje kolege 🙂 preporučujemo – http://inboundmarketing.com/university
Ovo je bostonska online škola za prekvalifikaciju i dodatnu obuku marketing menadžera. Dovoljno je da ste u poslu (tj. da su vam barem donekle poznati termini koje ćete sresti na predavanjima, CTR, community, landing page, social media, lead generation, lead nurturing, content marketing, SEO) i da imate vremena da pogledate sve časove (na engleskom). U okviru sajta je i alumni zajednica za razmenu pitanja i odgovora.
Ako se imalo bavite webom i internet marketingom, IMU će vam biti izuzetno koristan (nama je bio), jer ćete svoje znanje osvestiti, naučiti još, i prevesti sve to u tzv. opipljivo tj,. tacitno znanje koje je aplikativno i koje možete da reprodukujete i izvršite transfer znanja na druge (izvinjavam se za jezik, teško mi je drugačije da pričam o usvajanju znanja).
Ključno je da to što saznate isprobate odmah – pokrenite svoj web sajt. Ne mora da bude ništa pretenciozno, ali neka vas čini srećnim (osmislite koncept tako da nije prezahtevan i d amožete da uživate u sajtu, blog nije loše rešenje, za početak), i neka je dovoljno jednostavan CMS zbog izmena koje ćete unositi tokom IMU (worpress recimo).
Nemojte da vas brine lokalizacija biznisa i regulativa – nije ovo Divlji Zapad, regulativa postoji (pa šta ako nije savšena :), i da apsolutno je prvi korak baš internet.
Dok ne budete imali alat u rukama (IMU) svaka diskusija na temu treba – ne treba je kao ples u tami, pipamo tlo, ne znamo korake. Sigurna sam da,kao i svaki muškarac, volite da rastavite stvari da vidite kako rade. 🙂 IMU će vam to pružiti (ništa vas ne sprečava da angažujete i konsultante u Srbiji kada sa bloga pređete na web business).
Srdačan pozdrav i srećno!
Jelena Jovanović
I da dodam: potpuno je u redu tražiti neku taktiku koja nije predimenzionirana i koja se neće baviti krizama i spinom.
Apsolutno tačno da projekat na webu treba da pomogne, a ne da odmogne biznisu.
Ima primera da mnogi uleću na društvene mreže i medije bez pardona, i to im definitivno neće pomoći ako ne razumeju suštinu društvenih medija. Zato su društveni mediji najslabija karika – ostavite ih za kraj, za vreme kada već imate sadržaj i razrađen model promocije istog, lako ćete se uključiti ako već imate projekat, bićete zanimljivi ako imate iskustvo i imate šta da ponudite.
Moj savet za biznis je: svakako ne treba počinjati sa društvenim medijima (osim ako to nije dobro osmišljena taktika) – oni su najviše time-consuming. Počnite sa sadržajem i promocijom. Uložite u razvoj web sajta. Zajednica neće nikuda otići, bolje da u nju uđete kao značajan nego kao beznačajan faktor.
Cinjenica je da je kod elektronsko poslovanje jos na samom dnu, ali ako pricamo o usluznim delatnostima, po meni je internet u Srbiji vec preuzeo primat nad klasicnim medijima. Platiti reklamu u telefonoteci, novinama ili za iste pare uloziti u ppc reklamu ili odvojiti vremena za sticanje clanova u grupi na facebooku ili uloziti u mailing listu- svako ce se naravno opredeliti za internet.Sam autor objasnjava da to uopste i nije pitanje, vec na koji nacin je najbolje to uraditi da bi se dobio sto bolji efekat
[…] sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje tržište i dođe do novih korisnika. Online nastup umnogome doprinosi povećanju stepenu konverzija sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i […]